OTETI

IV Liza

 

Izveštaji Pet i Poli sadrže neke detalje koji će možda biti novi za većinu istražitelja fenomena abdukcija. Lizina iskustva su sa druge strane mnogo „tipičnija“, budući da sadrže mnoge elemente koji se često ponavljaju – iako je, kako bih želela da pokažem ovom knjigom, definicija „tipične“ abdukcije bolno neadekvatna. Liza je tridesetpetogodišnja žena, majka dvoje dece i tokom poslednjih petnaest godina živi sa mužem u Severnoj Alabami. Srednji rast i gusta, tamna kosa ukazuju na njeno italijansko i škotsko-irsko poreklo. Na osnovu svih spoljnjih pokazatelja, Lizin život je potpuno normalan. Njen muž ima dobar posao u teškoj industriji, dok Liza brine o kući i deci, baveći se uobičajenim poslovima u porodici sa tinejdžerima, uživa u baštovanstvu kao i u nekim napornijim spoljnim aktivnostima. Srela sam Lizu i Nila kada sam u Floridi držala predavanje o vanzemaljskim abdukcijama. Nekoliko članova lokalne NLO-grupe me je pozvali kod sebe kući na manje formalan i intimniji razgovor i kada sam opisala nekoliko manje poznatih događaja, o kojima su izvestili neki od otetih, Liza se odjednom veoma zainteresovala. Razgovarale smo privatno i rekla mi je da su joj neke stvari, koje sam pomenula, veoma poznate iz sopstvenog iskustva. Imala je neka svesna sećanja na susrete sa tipičnim Sivima, kao i epizode sa vremenskim prekidima (missing-time), viđenja NLO-a sa više svedoka, neobjašnjive belege na telu, telepatsku komunikaciju sa nevidljivim izvorima i mnogo snova neizvesne realnosti – osim kada su drugi dokazi ukazivali na to da je u pitanju stvarni događaj. Dok su detalji iz Lizinih višegodišnjih iskustava sa vanzemaljcima sigurno veoma tipični, vanzemaljska nametljivost je u njenom slučaju mnogo intenzivnija i učestalija nego u većini takvih slučajeva. Podjednako intenzivne su bile i njene emocionalne reakcije na ove susrete i njena potreba da ih podeli. „Susreti sa drugim otetima su mi pomogli da se ne osećam toliko izolovano“ – napisala mi je kratko posle našeg susreta. – „ali je moja depresija i dalje jaka. Ne mogu da verujem da toliko često imam interakciju sa njima. Ako nameravaju da me skrhaju, veoma su blizu uspeha. Sećanja u vidu fleševa nemaju nikakvog smisla, ili je možda upravo to i namera. Počela su da se javljaju i sećanja na situacije sa vojskom, moj telefon krči i poludi. „Morzeova azbuka“ i zujanje u uhu me bukvalno izluđuje ... Ne želim da me iko koristi za eksperimente ili reprodukciju, ali kako da ih zaustavim? Molim se dok se ponekad ne umorim od molitve. Zašto Bog neće da pomogne? Uzgred, ne osećam se posebnom niti izabranom, kako oni kažu.“ Moje istraživanje sa Lizom je počelo postavljanjem pitanja o neobičnim događajima tokom detinjstva. Njeni odgovori su pokazali obrazac aktivnosti koji je sezao do prvih sećanja. „Zvukovi kretanja kroz kuću“ – rekla je –„ su se javljali još dok sam bila mala. Senke (teško razaznatljive figure) su počele da se pojavljuju kasnije, od dvanaeste godine. Kao što sam rekla, oni su to radili (pojavljivali se) direktno ispred mene.“ Takođe se setila epizoda sa vremenskim prekidima (missing time) iz detinjstva. „Otišla bih u šumu – posedovali smo dvadeset pet akera kada sam bila mala – i kada bih se vratila, već bio je mrak.“ Vremenski prekidi se još uvek događaju. „Događa se da pogledam na sat, okrenem se, pogledam ponovo i ponekad je sat kasnije, ponekad čak i četiri sata“ – objasnila je – „a mogla bih da se zakunem da je prošlo samo pet minuta. Uvid da je došlo do vremenskog prekida me čini dezorijentisanom. Teško je nastaviti, kada vam nešto krade život a vi se toga čak i ne sećate.“ „Sivi su se pojavili pre tri-četiri godine“ – nastavila je – „Pre toga nisam znala šta je uzrok ovim pojavama, ali senka koju sam ranije videla izgleda veoma slično.“ Međutim, 1980. Liza je tokom zastrašujućeg događaja videla nešto što je bilo mnogo konkretnije od senke. „Neko stvorenje se pojavilo ispred mene“ – sećala se – „u vreme moje trudoće od nekoliko nedelja. Upravo smo otišli u krevet i Nil je izgleda već zaspao kada se to biće pojavilo u dnu kreveta, u čučećem položaju, i mentalno mi govorilo da je dete koje nosim posebno i da će biti dečak. Gotovo da sam se onesvestila. Prebacila sam pokrivač preko glave kada je stvorenje skočilo prema meni, kako mi se čini, i rekla: ’U Hristovo ime, nosi ga odavde!’ Ono je nestalo i ja sam ubrzo utonula u san. Bilo je oko tri stope visoko, tamne, grube kože. Ne sećam se ničega više.“ Ispostavilo se da je dete zaista dečak. Danas, u tinejdžerskom uzrastu pokazuje izuzetnu inteligenciju, sa IQ-om od preko 140, utvrđenim testom u dobu od sedam godina. Posle proučavanja Lizinih ranih sećanja, zamolila sam je da ispuni preliminarni upitnik koji se fokusirao na broj događaja o kojima izveštava većina otetih. Pregledan uporedni grafikon sa odgovorima svih osam žena je dat na strani 231. Međutim, pošto su Lizina iskustva tako tipična, mnogi njeni odgovori će se ovde detaljnije razmotriti, kao reprezentativni za izveštaje mnogih otetih. Ona je već pomenula neke detalje – neobično uznemiravanje telefonom, brujanje i zujanje u uhu – a tu je i mnogo drugih pojedinosti, unutrašnjih i spoljašnjih, koji su često deo fenomena vanzemaljskih abdukcija. Na primer, često je viđala neobjašnjivo svetlo, kako u kući, tako i na nebu. Liza ga je opisala kao „veliko beličasto-žuto svetlo koje je treperilo i brzo se pomeralo tamo-amo“. Takođe je bila svedok velikim i malim loptama koje su bacale po kući crveno ili belo svetlo“ i plavim, narandžastim i belim svetlima koja bi dolebdela kroz prozor. Nekoliko pasaža iz njenog dnevnika prikazuju neke od uobičajenih događaja: „10. avgust 1993. Kada sam se spremala da odem na spavanje oko 23:30 prvo je moja mačka primetila, a zatim i ja, malu loptu svetlosti kako kruži sobom. Samo je zujala okolo. Verovatno sam gledala u nju petnaestak sekundi i zatim izašla iz sobe. Sledećeg jutra oči su mi bile upaljene i nadražene.“ „24. avgust 1993. Probudila sam se oko 1:00, osećala da se nešto dešava, pogledala oko sebe i ponovo zaspala. Probudila se oko 4:25 i videla bela svetla kako se okreću ispred prozora spavaće sobe. Pre nego što sam stigla do prozora, nestala su. Kapci su mi ujutru bili veoma otečeni i leđa su me bolela.“ „27. mart 1993. Mučan osećaj, kao da sam imala noćnu moru, prevrtala se i okretala, a zatim je nastupio osećaj paralizovanosti. Osećala sam potrebu da vičem i pružim otpor i viknula sam ’Ne’ nekoliko puta. Pokušavajući da probudim Nila, ščepala sam ga. Silom sam podizana iz kreveta, ali sam se otimala i prekinula to na neki način. Kada sam pogledala po sobi, videla sam crvenkasto-narandžasto svetlo u kući, koje se zatim pomerilo u stranu i izgledalo belo. Bilo je oko 1:00 i 1:20 noću.“ Još jedna uobičajena pojava je neobično, neobjašnjivo funkcionisanje električnih uređaja u okruženju otetih i, kao što pokazuje Lizin dnevnik, to se takođe često događalo i njoj i Nilu. „Moj suprug i ja smo se probudili oko 3:00 ujutru kada je radio poludeo; svetlo kod ulaznih vrata je treperilo, lampa u dnevnoj sobi je bila upaljena.“ Telefon je počeo neobično da radi, neprestano zvoneći i krčeći, mada sa druge strane nije bilo nikoga. „Najzad smo isključili telefon.“ – zapisala je u dnevniku – „Bila sam uplašena.“ To nije bio jedini događaj, kao što pokazuju drugi zapisi u njenom dnevniku: „10. maj 1993. oko ponoći ili slično, radio u dečijoj sobi se uključio a lampa u dnevnoj sobi se uključila dva puta. Nil i ja smo loše spavali.“ Neobjašnjiva aktivnost helikoptera iznad kuće koja sledi NLO-aktivnosti se javlja i u Lizinom slučaju. Za nju je to počelo tokom 1993, kako pokazuje njen dnevnik. „15. mart 1993. Oko 12:20 ili 12:30. Videla sam neka predivna plava svetla kako se spuštaju niz hodnik (kroz prozor letelice u blizini kuće) i negde u to vreme sam začula helikopter iznad naše kuće kod mog prozora spavaće sobe. Zastao je za trenutak a onda odleteo. Pojavio se nekoliko trenutaka pošto je letelica otišla. Nisam više mogla da zaspim te noći.“ „29. maj 1993. U 15:30 Moj sin i ja smo videli tamni helikopter kako preleće iznad naše kuće.“ „22. septembar 2993. Helikopteri su i dalje leteli u 23:00. Brujanje i Morzeova azbuka su bili gotovo zaglušujući.“ „23. septembar 2993. Otišla sam u krevet oko 11:30. ’Sanjala’ sam Sive koji mi govore kako je bilo lako odvesti me. Onda se okruženje promenilo u sobu u kojoj su se odvijale autopsije. Govorio je neko ko je zvučao kao čovek a na stolu je ležala žena, na kojoj ’se radilo’. Rekli su da neki ljudi imaju Y-usek, a neki ravan usek. To je bila belkinja, četrdesetih godina. Dakle, tokom noći je blizu naše kuće proleteo helikopter, ali nisam mogla da ustanem i ponovo sam zaspala. Tako umorna ujutru.“ Liza ima mnoge simptome o kojima oteti uobičajeno izveštavaju, uključujući stres, smetnje u spavanju, depresiju, osećaj da treba da obavi neki zadatak, uznemirujuće snove o sletanju NLO-a i opštih katastrofa. „Mislim da su rekli kako me vole i kako sam posebna (o, da, sigurno) i rekli su da će me upotrebiti za neku svrhu.“ – komentarisala je Liza – „Verovatno da drugima kažem o njima. Imala sam snove u kojima su mi govorili da odem na neko usamljeno mesto i tamo nagomilam hranu. Ne mogu da se setim više detalja. Imala sam neke kratke bljeskove o katastrofama, jednostavno fleševe o velikoj gladi, nedovoljno da bih složila sliku.“ Zapis u dnevniku od 1992. dokumentuje jedan od snova o masovnoj pojavi NLO-a o kojima se veoma često izveštava. „U tom snu“ – pisala je Liza – „bila sam u tami sa još nekim i gledala u noćno nebo a svemirski brodovi su stizali i spuštali se. Rekla sam nekome: ’Konačno dolaze.’ Tokom abdukcija – bilo da je sećanje dolazilo svesno, u fleševima, ili u snovima – Lizina iskustva uključuju gotovo svaki tip događaja koji se javlja u izveštajima. Većina žena, na primer, je podvrgnuta fizičkim, posebno ginekološkim ispitivanjima dok su u rukama vanzemaljaca. Lizin izveštaj uključuje uobičajeni scenario, koji počinje sećanjem o „tome da sam na njihovom svemirskom brodu, na malom stolu za ispitivanje.“ „Noge su mi bile privučene zadnjici koliko je god to bilo moguće. Imali su nešto što me je držalo otvorenom, dok su oni (nešto) umetali ili vršili neka ispitivanja. Izgleda da je sto bio njihove visine. Mislim da ih je bilo dvojica. Sećam se da sam gledala između svojih nogu i da su vanzemaljci pogledali u mene. Bilo je izuzetno neprijatno. Ne sećam se ničega posle gledanja u Sive.“ Liza se sećala druge prilike kada je bila manje kooperativna tokom ispitivanja, „namučivši ih“. Sećam se da sam ih pitala: ’Kako želite da to učinim za vas?’ Ne znam šta su rekli... Sigurna sam da su me umirili.“ Sledećeg jutra imala je bolove na podbratku i masnice na desnom zglobu. Zapis u dnevniku iz jula 1993. pokazuje koliko su ta ispitivanja bila uznemirujuća za nju. „Sanjala sam da se nalazim na njihovom brodu, u velikoj sobi na nekom stolu dok me je Stari ispitivao.“ – zapisala je – „Bila sam dobro dok mi nije pokazao instrument koji će primeniti na meni (ne sećam ga se). Tada sam se uplašila. Položio je ruku na moju glavu i ne sećam se ničega više.“ Liza se takođe sećala da su joj vanzemaljci više puta pokazali hibridnu bebu. Zapis iz oktobra 1993: „Rodila sam veoma lepu bebu i nazvala je zvezdanom bebom. Imala je svetlo plave oči i neobične zenice.“ Jedan od najčešćih događaja koji se javljaju u izveštajima je lice vanzemaljca sasvim blizu licu otetog. Izvodeći zaključke iz opisa otetih, neki istražitelji ovo nazivaju „skeniranjem uma“. Što god da ta aktivnost predstavlja, ona po svemu sudeći mentalno kontroliše otetog. Liza se sećala nekoliko takvih situacija. „Vanzemaljci kao da su priljubili svoj nos tik uz moj nos“ – objasnila je – „i kada bi to učinili, ja sam jednostavno zurila u njihove oči. Ponekad je to bilo sve što sam videla, njihove oči, i ništa drugo što se dešavalo.“ Pored toga što joj je rečeno da je ’posebna’ i ’izabrana’, kako se to često događa sa drugima, Liza se sećala i scenarija treninga i instrukcija. Na primer, novembra 1993. je sanjala da se nalazi u sjajno osvetljenoj sobi i da razgovara sa nekim ljudima, čijeg identiteta nije mogla da se seti. Oni su govorili Lizi o tome kako treba da postupa kada sa drugima razgovara o vanzemaljcima. „Rečeno mi je da treba bolje da naučim kako da govorim o njima.“ – rekla je. Date su joj informacije o interesovanju vanzemaljaca za ljudsku genetiku, još jedna česta tema. Dva izvoda iz dnevnika su karakteristična za ove događaje: „16. avgust 1993. U jednom snu Nil i ja smo odgajali nezemaljska stvorenja, u drugom delu vanzemaljci su mi govorili kako nas postepeno genetski menjaju. Pomislila sam kako smo mi kućni ljubimci u nekom njihovom projekatu ili nešto slično.“ „20. avgust 1993. Probudila se oko 2:00, ustala oko 4:53 i otišla u kuhinju da pojedem nešto. Imala sam „san“ o majmunu kako sedi na mom krevetu, drži me za ruke i neko govori: ’Oni su vi i vi ste oni.’ Ujutru sam imala osećaj gađenja, tokom noći sam se preznojila.“ U Lizinim izveštajima se javljaju i mnogo specifičniji, fizički efekti. Uz mučninu i iritaciju očiju od kojih je patila posle nekih abdukcija ili snova o abdukciji, Liza je pronašla i modrice i ubode koji nisu mogli nastati ni na koji uobičajeni način. Imala je dobro poznate belege, na primer, jedan na donjem delu desne noge, drugi na desnoj podlaktici, koji su bili stalni. Međutim, mnogo češće se izveštava o prolaznim belezima. U Lizinom slučaju to je bio trougao od kružnih modrica na bedru – trougao se javlja mnogo češće nego bilo koji drugi oblik – modrice razbacane na drugim delovima, kao na korenu nosa; na tabanu, stopalu i peti; zglobu šake; na ruci, veoma blizu pazuha; svuda oko kolena; na vrhu ruke. Ipak, modrice nisu jedini belezi koji su se javili. Kao i Poli i drugi, Liza je pronašla povrede na laktu i ogrebotine na neobičnim mestima za koje je bila sigurna da nisu slučajno nastale. Posle jedne abdukcije u oktobru 1993. tokom koje se setila kako je bila u bazenu punom vode sa vanzemaljcima, pre nego što su je odveli u sobu za ispitivanje, Liza je pronašla ogrebotine preko donje strane leve vilice, kao i dve modrice u predelu pored levog kolena. Takođe su se javile modrice oblika koji se toliko često javlja u izveštajima da je dobio naziv „otisak stiska“, jer se čini da ih na podlaktici ili bedru ostavlja veoma silovit stisak ruke sa tri ili četiri prsta. Svi ovi fizički efekti se veoma često javljaju u izveštajima o otmicama, kao i pojava krvi posle susreta na telu otetog ili na posteljini. To se događalo i Lizi u situacijama kada se krv nije mogla objasniti krvarenjem nosa ili nekom ozledom. Jasno je da su kod Lize situacije abdukcija uključile većinu „tipičnih“ scenarija i događaja, čak i epizode kada su joj pokazali kako se upravlja letelicom i upozorili je na fizičke opasnosti od dodirivanja letelice u određenim fazama operacije. Ali ona je iskusila i nekoliko manje učestalih i poznatih događaja – manje poznatih u onim nalazima istraživanja abdukcija koji su objavljeni. Na žalost, mnogo toga, o čemu su izveštavali oteti, nije objavljeno iz mnogo razloga. U nekim slučajevima, kao kada je reč o ljudsko-vanzemaljskim seksualnim aktivnostima, razlog za to bi mogao biti da mnogi oteti nisu voljni da govore o tako intimnim stvarima. U drugim slučajevima sami istražitelji izbegavaju da iznesu neke aspekte događaja, plašeći se da će izgubiti kredibilitet kod svojih čitalaca, posebno kod poželjnih čitalaca, stručnjaka ili akademske javnosti. Neki delovi izveštaja jednostavno nisu „politički“ prihvatljivi, bez obzira što oteti tvrde da su ih iskusili. Zbog toga treba pozdraviti hrabrost, sa kojom su Liza i nekoliko drugih, čija su iskustva sakupljena u ovoj knjizi, govorile o tim aspektima. Prva izuzetno kontraverzna oblast je seksualna aktivnost. Dok se čitaju naredni izvodi iz dnevnika, važno je imati na umu, da vanzemaljci poseduju izuzetne sposobnosti za kreiranje „virtuelne realnosti“ i da je bez spoljne verifikacije nemoguće znati da li sećanje ili san o susretu reflektuje stvaran događaj. To je posebno važno kod procene izveštaja o seksualnoj aktivnosti sa vanzemaljcima, jer su ljudi izveštavali da su videli poznate ličnosti, religijske figure ili mrtve poznanike. Jedna od prvih seksualnih situacija kojih se Liza seća se dogodila kasne 1989. i počela je svesnim opažanjem prisustva vanzemaljaca. Ležeći u krevetu, probudila se i videla oko kreveta grupu vanzemaljaca, od kojih je jedan držao neki instrument u obliku palice. Najviše od tih bića je dotaklo Nilovu bradu. „Gledala sam ih“ – objasnila je –„i rekla im da ga ne dodiruju i da ga ostave na miru. Te noći sam mogla da ih vidim tokom nekoliko sekundi u neizmenjenom stanju svesti. Tada su usmerili palicu prema mom čelu, osetila sam vrtoglavicu i izgubila svest. Mislim da su te noći učinili da vodim ljubav dok su oni gledali.“ U seksualni odnos je bio uključen drugi oteti. Liza kaže da joj je taj čovek rekao svoje ime, T.M. Reiss, spelujući ga. „Rekao mi je da ga otimaju od detinjstva.“ – rekla je „Bilo mu je veoma žao.“ Tokom nekoliko seksualnih scenarija Liza se sećala interakcije sa stvorenjima različitih vrsta. Ovaj tip bizarnih izveštaja se ređe javlja u izveštajima, ali ipak nije novina. Sećala se prve epizode kao događaja tokom sna, seksualnog akta uzmeđu nje i nekog stvorenja tipa gorile. Liza se probudila posle tog ’sna’, kada joj je zvuk „naprave“ prodro do svesti. Videla je nejasnu figuru na vratima kako nestaje iz vidnog polja i zatim, neuobičajeno u takvim situacijama, ponovo zaspala. Međutim, akcija još nije bila završena. U 3:25 se ponovo probudila, mašući rukama i pokušavajući da probudi Nila, koji nije davao nikakav odgovor. Videla je svetleći objekat sa druge strane prozora spavaće sobe i mogla da oseti energiju koja je kontrolisala njeno telo. „Neka sila me je kontrolisala“ – rekla je – „sprečavajući me da ustanem. Kada je letelica (napolju) počela da se uzdiže, ta sile je prestala da deluje. Istrčala sam napolje, ali zaista ne mogu da kažem sa sigurnošću da li sam videla nešto.“ Drugom prilikom, tokom dana, Liza je sanjala brojne seksualne situacije. U snovima se javilo stvorenje kao mali konj kao i ’delfin’, neki Sivi i „mračno stvorenje grube kože, prekrivene krljuštima“, čijih crta nije mogla jasno da se seti. Probudivši se iz tog sna, čula je „zujanje i Morzeovu azbuku“, zvuk koji ponekad iznutra prodire do njenog sluha. Posle sličnog ’sna’ u kome je dovedena u seksualne situacije sa nekoliko životinja, dok su bića to posmatrala, probudila se sledećeg jutra sa modricom na članku leve noge i nežnoj oblasti na zadnjem delu glave, iako nije imala svesnih sećanja na povrede. I odmah je usledila druga seksualna epizoda slična snu, sa nekim ko je izgledao kao jedna u javnosti dobro poznata ličnost. Liza se probudila u svom krevetu i videla nejasan oblik kako se brzo kreće preko sobe i nestaje. Bila je zaprepašćena i uplašena, trebalo joj je dosta vremena da ponovo zaspi i ujutru je osećala mučninu. Usled ovakvih pojedinosti teško joj je da odbaci sva ova sećanja na snove kao potpune izmišljotine, iako su dokazi suviše malobrojni da bi pružili potpunu sigurnost u pogledu realnosti događaja. Bilo da su realni ili snovi, postavlja se pitanje motivacije. „Verujem da bi ponekad učinili da sanjam neobične stvari“ – rekla je Liza – „da bi videli moju reakciju na njih.“ Gorka beleška u dnevniku pokazuje koliko zbunjujuće mogu biti ove aktivnosti, koliko bolne za otetog. „Sanjala sam da vodim ljubav sa Nilom.“ – napisala je –„Nadam se da je to bio on.“ Druga kontraverzna oblast o kojoj Liza izveštava je, kao i kod Poli u prethodnom poglavlju, pokazivanje „novih tela“. Rekla mi je da se njeno prvo sećanje na pokazivanje „novog tela“ javilo krajem 1992. Iako je u to vreme vodila dnevnik, u kome je evidentirala viđenja NLO-a, svesne događaje i snove, kako podstaknute od strane vanzemaljaca, tako i normalne, iz nekog razloga je izbegla da zabeleži ovaj događaj. Sećala se da je ležala na stolu u letelici i da je njeno „novo telo“ bilo pored nje. „Izašla sam iz svog starog tela“ – rekla je - „i stajala pored njega. Posmatrala sam ga, čak sam zagledala zube. Telo je bilo savršeno, ali je imalo dugu kosu, kakvu sam nosila ranije. Neko je rekao da bi mogli ubediti ljude da sam to ja“ – nastavila je – „iako je telo bilo savršeno i sa dugom kosom. Očajno sam želela da uđem u njega, ali nisam. Ne sećam se ko su bila bića pored mene, samo da sam bila zapanjena kada smo videla telo. Ne sećam se kako sam se vratila u staro telo.“ Kasnije, 1993. Liza je doživela sledeći događaj u snu te vrste. „Sanjala sam da pokazujem svoje novo telo nekim prijateljima“ – stoji u njenom dnevniku – „i da im iz neke posebne knjige čitam o ljudskoj vrsti. Čitala sam uz pomoć nekog instrumenta, sličnom trouglu. Ne sećam se šta sam čitala.“ Taj scenario čitanja knjige tokom susreta je malo poznati detalj koji se javlja u izvesnom broju pojedinačnih slučajeva. Ponovili su se slični snovi u kojima je pokazivala svoje novo telo. U jednoj epizodi koje se sećala samo u fragmentu, pokazivala ga je svom lekaru, dok je u drugom, znatno dužem snu, izgleda ’umrla’ da bi ušla u novo telo koje je onda pokazala svom mužu i nekolicini drugih ljudi. Bilo je drugih detalja u tom snu koji su ukazivali da bi to mogla biti paravan-memorija nekog stvarnog događaja. Insistirala je da zadrži svog sina kraj sebe, objašnjavajući mužu da je sin „jedan od nas, kao ja.“ Tokom jednog od prethodnih susreta Lizi je rečeno da su vanzemaljci zainteresovani samo za nju i njenog sina, ne za celu porodicu. Susret sa novim telom je bio praćen bolje poznatom situacijom u sobi za ispitivanje. „Lekar i sestra su vršili neka ispitivanja na meni“ – sećala se – „i rekli su mi da imam hepatitis. Ali oni su vršili neku vrstu vaginalnog ispitivanja. Rekla sam im da me ostave na miru, da oni nisu moji lekari. Ne sećam se ničega više.“ Uz seksualne susrete i navodnu sposobnost vanzemaljaca za kloniranje, treća kontraverzna tema, koju mnogi istraživači izbegavaju, je angažovanje vojske u zbivanjima sa vanzemaljcima i otetima. Kod Lize, kao što je to često slučaj sa otetima, prvo sećanje na mogući susret sa vojskom se javilo u snu. „Ispitivala me je vojska.“ – rekla je – „Gurnuli su me i naterali da ležim zgrčena na tlu. U pozadini su bili neki kamioni i pored njih momci u crnim uniformama; stajali su tamo i gledali me. Čovek koji je postavljao pitanja je nosio uobičajenu vojnu uniformu. Držali su me dole drškama pištolja. Tražili su da im prenesem saznanja „po svaku cenu“. Rekla sam im da ne znam o čemu govore i oni su samo ponavljali tu rečenicu.“ Međutim, posle tog sna u avgustu 1993. Lizi su se vratila i druga sećanja na taj određeni događaj. Najdetaljnija sećanja su došla kao deo situacije koja se poklapa sa snovima virtuelne stvarnosti, o kojima je ranije bilo reči. Tokom noći 19. decembra Liza je imala nekoliko potpuno običnih snova, ali usred tih običnih snova našla se u situaciji i okruženju, koja je proizvodila sasvim drugačiji osećaj. „Odjednom sam bila okružena vojnicima, nekima u crnim uniformama, nekima u zelenim“ – zapisala je –„Naterali su me da brzo hodam po tlu koje je bilo pokriveno nekim instalacijama. Ne znam kako sam dospela tamo niti kako sam otišla. Vojnici su bili grubi prema meni. Rekla sam im da prestanu da me guraju.“ „Zatim smo otišli u neku vrstu kancelarije, koja je bila jednostavno dekorisana. Zidovi su bili beli i bez slika, sa jednostavnim stolom i stolicom. Neki čovek je sedeo za stolom. Bio je nešto puniji i kratka kosa mu je bila proređena. Nosio je zelenu uniformu i, kako mi se čini, nije imao nikakve medalje ili oznake. Počeo je da mi postavlja pitanja o tome šta mislim o vanzemaljcima. Izgledalo je kao da se pita kako da pripremi javnost“. „Rekla sam mu da je veliki deo javnosti već svestan, a da jedan deo to nikada neće prihvatiti. Pitala sam ga kako to i može da očekuje, kada se ne slažemo svi u mnogim drugim stvarima. Mislim da smo malo razgovarali o religiji i politici. Verujem da je bilo i drugih ljudi u sobi. Verovatno mi nije bilo dozvoljeno da gledam.“ „Mislim da su mi zatim doneli nešto za piće. Ne sećam se ničega više. Samo znam da je taj čovek izgledao zbunjeno i zabrinuto. Verujem da se po njegovom mišljenju problem sa vanzemaljcima oteo kontroli. Rekla sam da sam umorna od tog igranja igrica.“ Kod Lize parametri fenomena abdukcije uključuju viđenja NLO-a, svesno opažanje svetala, ispitivanja i vanzemaljce u kući, svesnu telepatsku komunikaciju, neobične reakcije predmeta iz njenog okruženja, svesno opažanje vremenskih prekida, neobjašnjive belege na telu i brojne scenarije snova ili virtuelne realnosti u kojima su se javljali kako ljudi tako i vanzemaljci. U orahovoj ljusci, to je precizna, opšta definicija fenomena od strane velikog broja otetih. Međutim, kako to izveštaji ovih osam žena demonstriraju, detalji scenarija su krajnje neobični, variraju do stepena apsurda od slučaja do slučaja, nepromenljivo nametljivi, ponekad fizički bolni, spiritualno problematični, pronicljivo varljivi i na svakom nivou duboko uznemirujući. Tri iskustva o kojima je Liza nedavno izvestila će ovo pitanje učiniti jasnijim. „Moje sećanje u stanju sna, je počelo unutar nepoznatog objekta. „Bila sam na stolu“ – rekla je – „i osećala se kao da me guraju niz hodnik sa sjajnim svetlima. Oni (njeni nadzonici) su brzo vezali moje noge nekim kaišem. Ne znam kako izgledaju ta bića koja su me otela. Mislim da je tada nešto bilo umetnuto iza mog levog uha. Rekla sam im da će me ubiti ili oštetiti moj mozak i tada sam izgubila svest.“ Događaji u sledećoj sceni koje se sećala su bili potpuno drugačiji i uključivali ljude. „Verujem da je FBI došao da me uhapsi.“ – rekla je Liza – „oslovili su me mojim devojačkim prezimenom.“ Liza se nije sećala ničega više ali se sledećeg jutra pitala da li bol u levom uhu i grlu ima neke veze sa sećanjima na ispitivanja uha. Sledeće iskustvo, koje je označila kao san, takođe uključuje neke fizičke procedure na letelici, ali počinje na višem nivou. „Sanjala sam da imam božansku audijenciju.“ - izvestila je Liza – „Verujem da to znači da su me vanzemaljci pozvali da razgovaram sa njima, ali se ne sećam o čemu.“ Usledilo je fizičko ispitivanje. „Videla sam sebe na stolu na svemirskom brodu i vanzemaljska bića kako stoje podno mojih nogu, govoreći mi da imam izvrsna priplodna svojstva (breeder).“ – sećala se – „Stvorenje slično reptilu je krenulo ka gornjem delu moga tela, verujem da bi me odvelo.“ Nije se sećala ničega više posle toga. Poslednje iskustvo je sadržalo mnogo više svesnih elemenata od snova, uprkos svojoj mnogo „fantastičnijoj“ prirodi. Liza je te večeri otišla rano u krevet i probudila se u 1:10. Pokušavajući ponovo da zaspi, ali još uvek budna, počela je da oseća izvestan „pritisak“ koji je postajao veoma intenzivan. „Pogledala sam ka tavanici“ – rekla je Liza – „i videla mentalne slike koje su izgledale kao jastreb ili feniks. Izgleda da ih je bilo dve... i da su pokušavale da oteraju jedna drugu. Oči su im bile zelene, čini mi se. Tada se pojavila jedna spiritualna prikaza. Izgledalo je da ima belu kosu i bradu. Počela sam da vičem: „O, Bože, o sveti oče!“ sve jače i jače i pokušavala da se oslobodim iz stiska sile. Osećala sam da su mi se oči prevrnule u glavi. Tada sam osetila snažno istezanje i nisam sigurna da li sam bila u duhovnom obliku izvan tela, ali veoma brzo sam bila na oblacima na nebu. Duh me je odneo do zida ili neke vrste tunela i počeo je da me uvlači u njega. Ne sećam se šta sam videla. Sledeća stvar koju znam je da sam ponovo bila u krevetu i gledala kako one ptice nestaju. Povratila sam se iz izmenjenog stanja u kome sam bila i otišla u kuhinju. Užasno sam drhtala. Sat je pokazivao 3:40. „Bože, pomozi mi.“ – zaključila je Liza – „šta god da sam videla.“ Jastreb i feniks su dva potpuno drugačija stvorenja koja otelotvoruju sasvim drugačije koncepte. Izgubljeno vreme te noči je iznosilo dva i po sata. Kod Lize su se javile ozbiljne povrede. „Snažno povlačenje“ koje ju je takvom silinom podiglo, je bilo toliko naglo, da je sledećeg dana jedva mogla da se kreće. Bol se pogoršavao i kada je konsultovala svog lekara, rečeno joj je da bi povreda kičme mogla biti trajna. U tom pojedinačnom slučaju događaj se pokazao kao nešto više od virtuelne realnosti.       nastavak:

---

Metafizika

Planeta

Prva Strana Vebsajta