|
(Iz Mujine
arhive)
Jednog dana u podrumu neke zgrade skupila se grupa ljudi koji
su bili odlučni u vezi s tim da skontaju o čemu se radi, jer su
svi imali neki čudan osjećaj da nešto nije u redu ili s njima
ili s ovim svijetom. Tako su se odlučili da se upuste u
čaneling, odnosno, da primjene tzv. metodu ‘prizivanja duhova’,
ne bi li uspostavili vezu s nekima od onih koji bi im iz jedne
druge perspektive mogli reći o čemu se zapravo radi. Stavili su
čašu na sto i samo što su oko nje poredali slova, čaša je počela
nervozno da fura po stolu ko nezdrava.
Pitanje (P): Mujo: Halooo, ko je na vezi?!
Odgovor (O): Ma Mujo, bolan, ja sam Mujo, ti iz budućnosti.
Mujo se svemu nadao, samo ne ovakvom odgovoru. On je očekivao
da će mu se u najboljem slučaju javiti neki komšija ili poznanik
koji se nedavno ‘odjavio’ odavdje, pa ostao da se vrzma u
blizini pokušavajući da riješi neke nezavršene poslove. Prvo je
nastao tajac, a onda naglo komešanje i prešaptavanje. Mujo se
ponovo oglasio:
P: Nemoj lagat! Evo mene ovdje. Nemerem bit i tamo i vamo. Ja
sam živ!
O: Ma i ja sam živ, samo što sam ja u budućnosti i na spratu
iznad tvog.
Na to se Mujo nije mogao suzdržati, pogledao je gore prema
podrumskom plafonu a onda ko iz topa:
P: A ima li Hrkljuša tamo gore?
O: Ma jebo te Hrkljuš, i bez njega smo u govnima.
P: He, he, znao sam ja da ga nema, samo provjeravam. A kako
si ti stigo tamo?
O: Ma nisam ja stigo vamo, nego si ti stigo tamo da bi mene
tj. nas odavdje izvuko iz govana.
P: A šta radiš u govnima? Što se ne izvlačiš sam?
O: Ma i ti si u govnima, al’ ti to nije jasno. Zato smo i
stigli dovdje što to tebi, tj. nama nije bilo jasno kad je
trebalo da nam bude jasno. Jel’ kontaš?
P: Ne kontam. Ja ne vidim nikakva govna oko sebe. Pojasni.
O: Zato što si programiran da ih ne vidiš.
P: Programirana ti je mater!
O: Jaooo, s kim ja pričam…?!
P: Čekaj malo, ostani na vezi… (ovdje se već ukazala potreba
da se stvar malo dublje razmotri, tako da se Mujo malo dublje
zamislio. On je još davno uvidjeo da je vrag odnjeo šalu,
međutim, izgleda da to nije bilo dovoljno?!) …pa dobro, šta ja
sad treba da radim?!
O: Ne samo ti nego i ostali s tobom. Svi ste odgovorni.
Na to je Živorad odmah odgovorio: "Ja sam samo bio u prolazu,
to ne može da ima nikakve veze samnom," na što je Ana dodala da
je to sigurno neka greška, jer se i ona takođe slučajno tu
zadesila, što bi svima već trebalo biti jasno. Isto je potvrdila
i Alma. Ona je čak i naglasila kako joj se čini da je zaboravila
da isključi peglu kod kuće i da će morati ići da provjeri,
međutim, čini se da je radoznalost ipak bila jača od nje. Tako
je ona preuzela na sebe da postavi sljedeće pitanje: "Ne mogu si
pomoći, pa moram da…"
O: Ako ne možeš pomoći samoj sebi, ko će ti drugi pomoći?!
Šta si ti konkretno uradila na samoj sebi?
P: Alma se odmah počela braniti: "E, ja sam bogami već dvaput
bila kod Magdalene na čišćenju čakri," a onda je Živorad dodao:
– "I ja sam vala bio kod nje na spinovanju. Sad kaže da mi se
čakre vrte ko propeleri na avionskim motorima". Na to je Ana
dodala: "I ja sam otišla kod nje na poliranje aure. Meni je ona
rekla da me sad ne može ni očima gledati koliko se sijam". Simo
je na to takođe priznao: “A meni je pročepila energetske
vortekse i kanale, pa sad kaže da kroz mene teče struja bolje
nego kroz Nikolu Teslu."
O: Ima li koga među vama ko je sam radio na sebi?!
U prostoriji je opet naglo nastao tajac. Čak je i komarcima
postalo neprijatno da zuje, pa su se skrasili na zidu sa strane
i pretvorili u uho. Prvi se pribrao 3D-Mujo i pitao: "Kako
misliš"? To ti ko otišo u budućnost, pa se sad praviš mangup!?
O: Da nam je toliko fino ovdje ne bih se ni vraćali nazad,
niti bi diskutovali nešto s nama iz prošlosti.
Ovdje je Ana brzo reagovala:
P: Mujo a jesmo li to i mi tamo?
O: Pa, naravno da jeste.
P: Na to je žustro upao Živorad: A mogu li ja da pričam sa
Živoradom-iz-budućnosti?
O: Ovdje Živorad-iz-budućnosti. Živorade-iz-prošlosti, džubre
jedno. Triest i šest godina si strpo u guzicu a još sebi nisi
došo. Nemaš vremena od kafana, žena, kockanja i džabalebarenja.
Lijepo smo se dogovorili da se vratimo nazad kako bi se sada
probudili na vrijeme, kad prije nismo i isčupali se iz govana a
ti još uvijek spavaš ko i svi ostali. Znaš li ti uopšte koliko
je sati?!?
P: Devet i petnest, ovdje kod mene. Pa, spavo si i ti kad si
bio na mom mjestu, dok si osvano tamo gdje jesi i gdje ti se ne
sviđa. Što ja sad treba da budem taj koji se treba probuditi?
Uvjek mene mora da zapadne neko sranje.
U to je ponovo upao 3D-Mujo tražeći vezu sa
Mujom-iz-budućnosti lično, a onda je pitao: Dobro, znači da su
nam ga oni koji su izmislili Hrkljuša dobro zavukli u
budućnosti? Reci mi kako je tamo?
O: Pušiona. Da nam ga nisu zavukli u prošlosti, ne bi ni u
budućnosti.
P: Pa, kad čovjek malo bolje razmisli, pušiona je i ovdje.
Vazda je i bila. Bar smo se na to navikli.
O: E, pa krajnje je vrijeme da se odvikavate. To tamo nije
ništa u poređenju s onim što vas čeka. Ako mislite nešto
mijenjati, sad je vrijeme.
P: Kako da mijenjamo?! Sjebali su nas do temelja i sa svih
strana, da se dihat nemere.
Na to se u razgovor uključio Zgembo, koji je sve do tada
smijerno ćutao, siguran da su mu principi funkcionisanja
univerzuma poznati do najsitnijih detalja: "Govorin ja njima a
niko mi ne viruje, a stigo san do četvrtog levela, " rekao je
Zgembo, onako više za sebe, nego za druge.
O: Šta si ti konkretno napravio ?
P: Zgembo: "Otvorio čakre, otvorio DNA kodove, uradio
deprogramiranje, diplomirao u hiperdimenzionalnim tehnikama… i
stalno govorin ljudima šta da rade, šta da ne rade, šta da
misle, šta da ne misle…"
"Ja sam se prije nekoliko dana povezala sa frekvencijom
delfina a sada svaku noć idem s njima na plivanje po astralnim
morima, dok me oni obasipaju s ljubavlju", upala je Maja," a kad
se ujutro probudim, krevet mi bude sav mokar". Još je dodala da
je tako skinula i nekoliko suvišnih kilograma, pa je tako
spojila ugodno s korisnim, što bi se reklo.
O: A Zgembo, šta si ti napravio za opštu dobrobit
čovječanstva?
P: "Ja san sinoć uletija u astral, nabija jednog reptila
nogon u guzicu i onda se brzo vratija nazad dok on još nije doša
sebi", uzvratio je ko iz topa Zgembo, a onda pogledao ostale
učesnike seanse da provjeri da li ih je dovoljno impresionirao.
Ovdje je nakratko u konverzaciju uletjeo i Simo: "Ja se
javljam na internet-forume i to pod nekoliko imena, pa sad više
ne znam kad konverziram sa samim sobom a kad s nekim drugim!?
Dakle, širim istinu! U međuvremenu sam postao i ekspert u
transcendentalnim meditacijama i hiperdimenzionalnim vještinama
a majstor sam i u svemu što je vezano s budizmom, Baghavad
Gitom, Hare Krishnom, Vishnom i ostalima. Pored svega toga,
redovno sarađujem i sa nekim visokorazvijenim vanzemaljskim
civilizacijama..."
Iz ljubičastog balona koji je sve do tada mirno stajao u
čošku podrumske prostorije, iznenada je glavu promolila Šefika,
a onda obraćajući se Muji iz budućnosti, rekla: "E, pa meni niko
ništa ne može, fino im ja kažem, neka se zaštitite ljubičastim
balonom, to je najbolja odbrana."
Zgembo je onda nastavio:"Ovo fakat nije pošteno! Mene koji
iman dugogodišnje iskustvo u bitci s reptilima, niko neće da
sluša. Neće da mi kažu ni hvala što se borin za njih.
Kategorično tvrdin da bez otvaranja DNA kodova,
hiperdimenzionalnih metoda deprogramiranja i proglašavanja
jednog sveopćeg astralnog rata - nema ništa!"
Nakon ovog Zgembinog kraćeg monologa u prostoriji je opet
nastao tajac. Čini se da niko od prisutnih nije navikao da
razmišlja na ‘hiperdimenzionalan’ način. Onda je Stevo,
stručnjak za semantiku, napokon shvatio da je ovo pravi momenat
za njegov lični doprinos u cilju razrješavanja cijele ove
problematike:
"Ova igra traje dugo,
Vesela je, šta bi drugo,
Igraj igru, zato jesi
Da ne vidiš šta se mijesi
Riječ je važna, to je hitno
Ništa drugo nije bitno
Obrni je vako, obrni je nako,
Kako god je obrneš,
Ne možeš da omaneš
Kako god je ispružiš,
Na kraju ćeš da popušiš
Makni slovo tamo amo,
O tom nam je mislit samo,
Zategni ga, protegni ga
Obrni ga, okreni ga
Kako god ga okreneš,
Nešto ćeš da dobiješ
Igraj igru, nemoj stajat,
Bolje igrat, nego lajat
Smij se, pleši, skači, jaši
Niko nesmje da te plaši
Moraš igrat, a možeš i birat,
Oćeš solo, il’ Žikino kolo…"
Ovdje je 3D Mujo prekinuo Stevu, zahvaljujući mu se na
doprinosu. "Ajde ljudi da nastavimo sa seansom, dok su ovi još
na vezi", rekao je Mujo.
P: Muuujoo, jesi li još na vezi!?!
O: Ne moraš se derat, ova vrsta konverzacije nema veze sa
jačinom glasa.
P: E, a sad najvažnije pitanje! S obzirom da si ti već u
budućnosti, de ti meni prvo reci koji će brojevi Lota sutra biti
izvučeni jer sam hronični kokuz a poznato je to da - bez para
čovjek niđe nije prispjeo.
O: Nisi ti niđe prispjeo, ni s parama ni bez njih.
P: Jel ti to meni kažeš, džubre-jedno-iz-budućnosti?! Ajde
dođi vamo ako si mangup, pa ću ti ja pokazat ko nije niđe
prispjeo!!!
Tu se Mujo toliko razbjesnio da se zamalo nije potukao sam sa
sobom. "Ma ovo ne mogu biti ja, jer ja bih samom sebi sigurno
pomogo, ako ništa, onda bar finansijski. Znači, ovo je siguran
dokaz da nas neko zajebava" – zaključio je na kraju Mujo.
Kad je ovo čuo, u razgovor se napokon uključio i Krešo:
"Zajebava, zajebava, nego šta si mislio!?"
Odkako je osvojio 4-ti level u hiperdimenzionalnim
vještinama, Krešo razgovara samo s onima sa istog levela i viših
levela, a to naravno podrazumijeva i pripadnike nekih visoko
razvijenih vanzemaljskih civilizacija i kosmičkih inteligencija.
Međutim, ovaj put on je napravio presedan: "Mislim da ako nešto
pametno odozgo dođe, onda to mogu biti samo oni s kojima ja
komuniciram – osobno". "Kako znaš?", - neko je zapitao. "Pa, oni
su to meni rekli - osobno." "A zašto se onda ovaj predstavio kao
ja iz budućnosti?" - pitao je Mujo.
"Ko kaže da je ovaj koji se predstavlja kao ti rekao nešto
pametno?!" – uzvratio je Krešo i nastavio: "Nisi otvorio ni 300
hiljada DNA-kodova a nešto pričaš! A ja sam ih otvorio na
milione! Ti jedino što otvaraš, to su pivske flaše!!"
"Pa, šta fali?! Kako je to tebi pomoglo, šta si to ti dobio
time"? – interesovalo je Muju. Krešo je na to pitanje odmah
spremno odgovorio: "Znanje, majmune, i prosvjetljenje!!! Dok vi
svi gledate Star Trek filmove i vrtite se samo u krug, ja sam
saznao sve što je bilo sakriveno u meni a ono što nije, to su mi
rekli moji prijatelji odozgo." "Pa, šta tražiš s nama u podrumu,
kad već sve znaš!" – uzvratio mu je Mujo a ovaj mu je na to
odgovorio: "E, pa ako hoćeš da znaš, meni su oni osobno obećali
da će me izvući napolje, kad ovdje završim specijalnu misiju
koju su osobno meni povjerili ."
"Jel’ dezinformativnu misiju, možda?" – zapitao ga je Mujo i
dodao: "Kad si već otvorio toliko DNA kodova, šta će ti njihova
pomoć!?" Krešo na ovo pitanje nije stigao ni odgovoriti a Mujo
ga je već zažago nogom u dupe, nakon čega se ovaj brzo sakrio
pod suknju svog osobnog gurua, Alfe-i-Omege, koja je sjedila sa
strane i pomno promatrala zbivanja u podrumu. Krešo je odmah
počeo od tamo na sav glas da zapomaže, pa čak i da prijeti:
"Svima ću obznaniti ko si, šta si i kakav si!!!"
Alfa-i-Omega je sve do tada specijalizirala istoriju
galaksije u kombinaciji sa hiperidimenzionalnim tehnikama,
magijom, astralnim borilačkim vještinama i svim ostalim, tako da
nikada nije imala dovoljno vremena da obrati pažnju na realnost.
To je ujedno i jedina individua kojoj je pošlo za rukom da
dostigne 9-ti level. Tako je ona sada u stanju percipirati sve i
svašta, osim objektivne realnosti, zbog čega je stekla veliku
popularnost i kredibilitet među mnogima koji su se dali u
potragu za istinom.
Nakon što su je obavijestili šta se zbiva ispod njene suknje,
Alfa-i-Omega se prvo brecnula, a onda žustro reagovala: "Zgembo,
šta radiš pod mojom suknjom? Zar još nisi izašao odatle?" "Ma
nije Zgembo, to sam ja, Krešo", začuo se glas ispod njene
suknje. "Krešo, opet ti! Ko te je sad ružio"?! "Mujo!" "Zašto?"
"Samo sam mu obznanjivao tvoje mišljenje". "Gdje je on?!" "Eto
ga tu odmah pored tebe". Kad je dobila ovu informaciju, Alfa je
odmah skinula cipelu sa specijalnom potpeticom i intervenisala
udarivši po glavi Zgembu, koji se nekim slučajem, ni kriv ni
dužan, takođe zadesio pored nje, samo s druge strane od one gdje
je Mujo stajao. (Čujemo da Zgembo od tada nikad nije potpuno
došao sebi tj. da se stalno nalazi u stanju promijenjene
svjesnosti, odnosno, tamo negdje - između sna i jave.)
U podrumu se sada situacija naglo zagužvala jer je
Alfa-i-Omega zaprijetila da će pobiti sve koji se ne slažu s
njom i s njenim mučenicima, što astralno, što frontalno a što uz
pomoć njenog specijalnog ‘alfa-oružja’ (valjda ona cipela?!).
Bez obzira na to što se Alfa-i-Omega mnogo bolje snalazi u
hiperprostoru, nego na 3D zemlji, ove njene riječi nisu ostale
bez odijeka, nakon čega je u podrumu odmah došlo do
konfrontacije među sudionicima seanse.
Međutim, zaboravili smo navesti jednu bitnu činjenicu! U
jednom uglu podruma stajao je i kontajner na kome je sasvim
jasno pisalo: Neutralni kontajner. Upravo je to bilo mjesto
odakle je u poslednjem momentu stigao glas razuma. Naime, otamo
se pojavio Momo i poručio svima da nema svrhe nastavljati
komunikaciju na ovakav način jer svako priča iz svog kontajnera
(figurativno rečeno) a s obzirom da su svi ti kontajneri
bazirani na logičkim lancima (kao takvi oni mogu biti samo –
subjektivni), odnosno, elementima civilizacijske svijesti
(čitaj: nesvijesti), - nemoguće je ostvariti neku normalnu
percepciju, pa odatle i komunikaciju. S obzirom da je na Mominom
kontajneru pisalo da je neutralan, on je predložio da se svi
prebace tamo, pa od tamo da nastave konverzaciju sa sobom iz
budućnosti, i - međusobom. Rečeno – učinjeno. Tako su se u
kontajneru našli svi osim Alfe-i-Omege, koja nije mogla da
pronađe ulaz, pa se vrzmala oko njega i nervozno osluškivala šta
se unutra dešava.
Nakon što su se smirili i sjeli za sto, na kojeg su postavili
slova i čašu, Momo je odmah svima dao na znanje da od onoga što
čuju od Muje iz budućnosti ne može biti neke veće koristi jer se
on obraća našoj logičkoj svijesti a oni koji se obraćaju našoj
logičkoj svijesti, često nemaju dobre namjere, što je sasvim -
logično. "A čemu će se obratiti?!", nervozno je upitao Mujo, -
"I kome?!"
"Ma to su ti notorne reptilčine, oni se uvik pridstavljaju
kako in odgovara i zajebavaju vas. Ja in poznajen bolje nego
iko", upao je u razgovor Zgembo, dok je privijao hladne obloge
oko svoje glave. Tu je Stevo iskoristio priliku da i on nešto
kaže:
"Riječ je bitna, igraj samo
Razvuci je bilo kamo,
Skini je, obuci je,
Presvuci je, navuci je,
Ubaci je, izbaci je,
Zamuti je, razmuti je…
Kada igru utvrdiš
Istinu ćeš da vidiš
Igru volim ja najviše
Igrom podrum sav odiše
Moje riječi dobro slušaj
I istinu moju kušaj…"
Ovaj put, Stevu je prekinuo poznati glas Alfe-i-Omege, koji
je dopirao odnekud izvana: "Kreteni jedni, to vam sve dolazi sa
satelita!!!" "Tako je!!!", - odmah su uglas izrazili svoje
mišljenje Zgembo i Krešo, na što je Simo značajno klimnuo glavom
u znak odobravanja. Onda je i Živorad izgubio neutralnost, pa je
lupio Zgembu nogom ispod stola, na što je on laktom udario Muju,
Mujo je potkačio Simu, Simo je klepio Momu…i u
neutralnom-kontajneru je nastala sveopšta tarapana. Čaša za
komunikaciju s nama-iz-budućnosti odletjela je sa stola i
razbila se u paramparčad, slova su se razletjela na sve strane a
neko je zakačio i ljubičasti balon u kojem je mirno, bezbjedno i
bezbrižno sjedila Šefika jer iz njega nije mogla vidjeti
objektivnu realnost. Njen balon je naglo ispuhao, pa se tako i
ona, jadna i zbunjena, našla na vjetrometini ne znajući šta se
dešava i šta da radi. (Kasnije, kad je došla sebi, Šefika je
izjavila da - "ljubičasti baloni ne pomažu - kad su 3D-kreteni u
pitanju".) Kad je integritet Mominog kontajnera došao u pitanje,
Momi je prekipjelo i on je momentalno proglasio svoj kontajner -
objektivnim, čime je ovaj automatski izgubio neutralni status.
Onda se u njegovim rukama niotkud odjednom stvorila batina kojom
je počeo da vinta po kontajneru i viče: "Napolje iz mog
kontajnera, stoko jedna subjektivna!!!" - na što su svi ko jedan
nahrupili ka izlazu.
Čini se da su učesnici seanse izašli iz neutralnog kontajnera
u stanju povišene svjesnosti, a to se očitovalo po tome što -
niko nikome nije smjeo da okrene leđa.
Tako se i završila ova prva seansa a tako je ujedno i propala
prilika da čujemo šta nam poručuju oni iz budućnosti. S druge
strane, šta bi nam to oni mogli pametno i reći, kad je već sve
rečeno?! Nije valjda da ima još?!
|