|
Neki dan čujem zvono na
vratima, kad sam otvorio, vidim muškarca i ženu. Muškarac mi se
odmah predstavio kao Đuro, a žena kao Marija.
Nisam se ni snašao, kad
Đuro odmah s vrata reče: “Zdravo, došli smo po tebe da te
povedemo da poljubiš Hrkljuša u dupe.”
Ja, misleći da možda ne čuh
dobro, rekoh: “Izvinjavam se, nisam baš najbolje razumio? Kakav
Hrkljuš? O čemu pričate?”
Đuro će opet: “Došli smo po
tebe da ideš i poljubiš Hrkljuša u dupe, ako ga poljubiš dobićeš
milion maraka, a ako ne – gadno ćeš proći. Biće ti - žžžk!”
Ja mu onda rekoh: “Šta je
to, da se to ovdje možda ne radi o nekoj ucjeni”?
Đuro odgovara: “Hrkljuš je
u stvari jedan milijarder filantrop. On je napravio ovaj grad.
Ovo je njegov grad. On može da radi šta hoće, on te voli i želi
ti dati milion maraka, ali ne može dok ga ne poljubiš u dupe.”
Na to mu ja uzvratih: “Pa,
to stvarno nema nikakvog smisla. Zašto ja, zašto meni…?!?”
Marija će onda: “A ko si to
ti da dovodiš u pitanje Hrkljušove darove, haa? Jel’ ti to nećeš
milion maraka?!? Oš’ da kažeš da to nije vrijedno jednog malog
poljupca u dupe?!?”
Ja: “Pa dobro, može biti,
nije da ne može. A jel’ to sve po propisu…mislim…zakonito?”
Đuro: “Ma kako da nije,
hajde odmah sa nama - da poljubiš Hrkljuša u dupe.”
Ja: “A jel’ vi to često
ljubite njega u dupe?”
Marija: “Naravno, cijelo
vrijeme.”
Ja: “Pa, jeste li dobili
milion maraka?”
Đuro: “Ma nismo još, - ali
dobićemo. U stvari, ne možeš da dobiješ pare sve dok ne napustiš
grad.”
Ja: “Pa dobro, šta onda čekate, što sada ne napustite grad?”
Marija: “Ne možeš otići dok
Hrkljuš ne kaže, inače, nema love.”
Ja: “Pa dobro, znate li vi
ikoga ko je poljubio Hrkljuša u dupe, napustio grad i dobio
pare?”
Đuro: “Moja ga je majka
ljubila godinama, napustila je grad,
- i siguran sam da je
dobila pare.”
Ja: “Nije valjda da nisi od
tada nikako pričao s njom?!”
Đuro: “Pa naravno da nisam,
Hrkljuš ne dozvoljava.”
Ja: “Pa dobro, kako onda znate da će vam vam on dati pare, kad
još nikada niste vidjeli nekoga ko je dobio pare od njega?”
Marija: “Pa, on ti da nešto
malo predujma, prije nego što napustiš grad. Možda dobiješ nešto
na lotu, nađeš kakvu novčanicu na ulici ili dobiješ platu.”
Ja: “Pa kakve to ima veze sa Hrkljušom?”
Đuro: “Hrkljuš ima jake
veze u ovom gradu.”
Ja: “Ja se izvinjavam, -
ali meni sve ovo liči na najobičniju prevaru.”
Đuro: “U pitanju je milion
maraka a ti nije valjda da nećeš nimalo da rizikuješ?! I nemoj
zaboraviti, gadno ćeš proći ako ga ne budeš ljubio u dupe. Može
da ti bude – žžk!”
Ja: “Pa, kad bih mogao da
vidim tog Hrkljuša i lično porazgovaram sa njim, onda možda…”
Marija: “Niko ne vidi
Hrkljuša, niko ne razgovara s Hrkljušom.”
Ja: “Pa, dobro, kako ga onda ljubite u dupe?”
Đuro: “Nekad mu samo
otpuhnemo poljubac i pri tom pomislimo na njegovo dupe, a nekad
poljubimo Jovana u dupe, pa mu on proslijedi poljubac.”
Ja: “Ko je sad Jovan?”
Marija: “Naš poznanik. On
nas je učio kako da ljubimo Hrkljuša u dupe.”
Ja: “I vi ste njemu
povjerovali kako postoji tamo neki Hrkljuš koji zahtjeva da ga
se ljubi u dupe, i kako će vas on dobro nagraditi za to?!?”
Đuro: "Oh ne! Jovan ima PISMO u kome Hrkljuš objašnjava cijelu
stvar. Evo, i mi imamo jednu kopiju, pogledaj sam, pa se
uvjeri:”
PISMO
1) Poljubi Hrkljuša u dupe – i dobićeš milion maraka kad izadješ
iz grada.
2) Koristi alkohol umjereno.
3) Udri one koji ne misle kao ti.
4) Jedi pravilno.
5) Hrkljuš je sve ovo lično diktirao.
6) Mjesec je napravljen od mladog sira.
7) Sve što Hrkljuš kaže – istina je.
8) Operi ruke kad izađeš iz WC-a.
9) Ne koristi alkohol.
10) Jedi ćevape u lepinji, ali - bez luka.
11) Ljubi Hrkljuša u dupe, inače ćeš gadno da prođeš.
Ja: "Hm, ovo mora da je Jovanov papir."
Marija: "Hrkljuš nije ni imao papira."
Ja: "Imam neki utisak da ako bi provjerili, ispostavilo bi se da
je i ovaj rukopis Jovanov."
Đuro: "Pa naravno da jeste, Hrkljuš je to, u stvari, diktirao."
Ja: "Učinilo mi se da ste maloprije rekli da niko ne može da
vidi Hrkljuša?"
Marija: "Ne sada, ali nekada davno on je imao običaj da ponekad
razgovara sa ljudima."
Ja: "Čini mi se da ste rekli da je on humanista. Kakav je to
humanista koji kažnjava ljude samo zato što su drugačiji?"
Marija: "Hrkljušove staze su nama nepoznate ali on je uvijek u
pravu."
Ja: "Otkuda vi to znate?"
Marija: "Pa vidi šta kaže pod tačkom 7 – “Sve što Hrkljuš kaže –
istina je”. Zar ti ni to nije dovoljno”?!
Ja: "Možda je vaš prijatelj
Jovan sve to sam smislio."
Đuro: "Ni slučajno! Jer tačka 5 kaže “Hrkljuš je sve ovo lično
diktirao”. Osim toga pod tačkom 2 kaže “koristi alkohol
umjereno”, a pod tačkom 4 “jedi umjereno”, a navod pod tačkom 8
lijepo kaže “peri ruke kad izađeš iz WC-a” - pa i malo dijete
zna da je sve ovo istina, što znači da i sve ostalo mora da bude
istina."
Ja: "Ali tačka 9 kaže “ne koristi alkohol” i uopšte se ne slaže
sa tačkom 2, a tačka 6 kaže da je mjesec nepravljen od mladog
sira, što je naravno čista glupost."
Đuro: "Nema nikakve kontradikcije između tački 9 i 2, tačka 9
samo pojašnjava tačku 2, a što se tiče tačke 6, jesi li ti to
bio na mjesecu – pa znaš od čega je napravljen?"
Ja: "Pa naučnici su sasvim dobro utvrdili da je mjesec od
kamena…”
Marija: "Ali oni ne znaju zasigurno da li je taj kamen došao sa
Zemlje ili iz svemira, tako da vrlo lako - tu ipak može da bude
mladi sir u pitanju."
Ja: "Ja stvarno nisam neki ekspert, ali čini mi se da je teorija
da je mjesec uhvaćen od strane gravitacionog polja Zemlje
odbačena. Međutim, ako ni ne znamo odakle je ta stijena stigla,
to ne znači da je ona sačinjena od sira."
Đuro: "Aha! Upravo si sam priznao da i naučnici
griješe, a
mi vrlo dobro znamo da je Hrkljuš uvijek u pravu!"
Ja: "Kako to mislite?"
Marija: "Pa, upravo nam tačka 5 kaže tako."
Ja: "Vi tvrdite da je
Hrkljuš uvijek u pravu samo zato što je tako rečeno u PISMU, a u
PISMU je istina zato što ga je Hrkljuš diktirao, a mi znamo da
ga je Hrkljuš diktirao jer tako piše u PISMU. Pa zar to nije
cirkularna logika, ništa drugo nego kad bi rekli Hrkljuš je u
pravu zato što On kaže da jeste.”
Đuro: "Napokon si počeo da
shvataš! Stvarno je lijepo vidjeti kad neko nadođe na Hrkljušev
način razmišljanja!"
Ja: "Uh…ma...dobro, nema
veze. A u čemu je fol sa ćevapima i lukom?"
Marija: (crveni se)
Đuro: "Ćevapi u lepinji i bez luka.
Ja: "Čuj, bez luka"!?
Uh, đe me nađe!
Đuro:
"Pa to je makar
jasno, tako Hrkljuš voli. Jel’ ti ima još nešto nejasno"?
Ja: "A šta ako nemam lepinju?"
Đuro: "Nema lepinje, nema ni ćevapa. Ko je vidio jesti
ćevape
bez lepinje"?
Ja: "A šta fali luku? Što bez luka? A može li kajmak, kisele
paprike, jogurt…?"
Marija: (izgleda ko pokisla kokoš) Jaooo, maaajko!
Đuro:( Počinje da viče) "Nema potrebe da o tome više
raspravljamo na ovaj način! Luk ne dolazi u obzir! Hrkljuš nam
to strogo zabranjuje!"
Ja: "Jeste li vi poludili, pa ko je vidio da se ćevapi jedu bez
luka?! Doduše, neke žene ga izbjegavaju da im ne "smrdi" iz usta
ili zbog podrigivanja. Uhh, dobro, pretpostavljam da ne bi
trebalo da bude problema ako bih u lepinju ubacio… recimo...
malo - kajmaka? Osim toga, ako Hrkljuš ne dozvoljava da se
crveni luk jede s ćevapima, to ne znači da ne možemo jesti
bijeli luk. Na primjer, ja kad pravim ćevape obavezno ubacim u
njih malo bijelog luka a kad pravim pljeskavice, onda unutra
dodam i crvenog… E, vala, ništa bolje od ćevapa kad se jedu sa
svježim crvenim lukom; a kad se uz to zaljevaju i hladnim
pivom...uhh… ljepote…"!
Marija: (Stavila prsti u uši)."Ja ovo nisam čula - La la la, la
la, la la la..."
Đuro: "To je stvarno ogavno. Ko da je đavo ušao u tebe…"
Ja: "Otkad je to piva ogavna?! Osim toga, ja volim luk, i bijeli
i crveni. A volite li vi kiseli kupus?! Ja bih ga mogao stalno
jesti i sa ćevapima i bez njih. Na kraju krajeva, - jebo ćevape
bez luka. A, jebo vas i taj vaš Hrkljuš"!
(Marija hoće da se
onesvijesti.)
Đuro: (pridržava Mariju) "E, pa da sam znao da si i ti jedan od
onih, ne bih gubio vrijeme sa tobom. Kad te Hrkljuš bude
propuštao kroz ruke, ja ću biti tamo, brojaću svoje pare i od
srca ti se smijati. Poljubiću Hrkljuša u dupe i za tebe,
pivopijo, lukojedcu i kupusojedcu jedan besramni…uhhhh…"
HRKLJUŠEVCI
vs EUROHRKLJUŠEVCI
Tako Đuro i Marija odoše ljuti. Kasnije sam saznao da je došlo
do podjele između Hrkljuševaca.
To se desilo kada je jedan od njih počeo da tvrdi kako je on
lično primio od Hrkljuša jedno novo PISMO, u kome On tvrdi da će
se od sada pa nadalje, isplata odvijati u – eurima. Bilo je tu,
navodno, još nekih izmjena, u smislu da se više nipošto ne smije
jesti - piletina, kao i to da se od muških Hrkljuševaca traži da
izvrše jedan manji hirurški zahvat na svom tijelu (to su nazvali
– „tenus“), kako bi ih Hrkljuš lakše prepoznao kad dođu po pare.
Ova novija verzija PISMA brzo je naišla na odobravanje kod
nekih Hrkljuševaca, tako da su se ovi izdvojili i formirali novu
grupu, koja je danas poznata pod imenom – Eurohrkljuševci. (Neki
od njih su onda počeli Hrkljuša i odmilja da nazivaju -
Šahbazom)
Čujem da sada dolazi do žestokih sukoba između ove dvije
grupe, jer je onaj navod iz PISMA, pod tačkom 3, ostao isti – u
obe verzije.
***
Prije neki dan sam primjetio da se situacija u čaršiji
zagužvava jer ima naznaka da je opet došlo do raskola u redovima
Hrkljuševaca. Čini se da je jedna njihova grupa počela da tumači
PISMO drugačije od drugih, tvrdeći da tamo ima mnogo više
poruka, nego što se to može na prvi pogled vidjeti. Ovi su odmah
optuženi od ostalih da ih je Šuljkrh (Đavo, prim prev.) uzeo pod
svoje, te su ih proglasili - jereticima.
Još uvijek nije poznato kako će se ova sekta zvati u budućnosti,
međutim, neki od Hrkljuševaca već ih sada pogrdno nazivaju –
Šuljkrhlijama.
***
Danas čujem da je i kod Eurohrkljuševaca upravo izbio spor oko
tumačenja one sporne tačke iz njihove verzije PISMA, prema
kojoj se piletina mora izbaciti iz jelovnika. Tako jedna grupa
zagovara teoriju da pile i kokoš nisu isto i najavila je
otcjepljenje ukoliko kokoši ostanu u nemilosti, kako kažu, samo
zbog neispravnog tumačenja PISMA.
(U stvari, njima je bila dobro jasna činjenica da se čuvena
„begova čorba“ ne može napraviti bez stare dobre kokoške.)
Osim toga, ostalo je nejasno da li se ni jaja ne smiju jesti jer
je i dan danas nepoznat odgovor na pitanje: šta je bilo prvo –
kokoš ili jaje? (U „begovu čorbu“ ide i umućeno jaje.)
Oni radikalniji i poučeniji čvrsto se drže stava da je - prvo
bio Hrkljuš; a on pod piletinom podrazumjeva i kokoši, te su
odatle počeli smatrati i jaja nečistim, tako da se na kraju nisu
samo odrekli begove čorbe, nego su se i odlučno suprostavili
svim drugima s parolom:
ŠTO JE VIŠE
KLEVETA I LAŽI, HRKLJUŠ NAM JE MILIJI I DRAŽI!!!
***
Nastavlja
se (do daljnjeg):
II
Dio
III
Dio
IV
Dio
V
Dio
VI
Dio
VII
Dio
VIII
Dio
IX
Dio
X
Dio
XI Dio
XII Dio
XIII Dio
|
